Burmanska mačka

Burmanske mačke su prilično robusne u zdravstvenom smislu, ali čini se da su neki primerci ove rase podložni dijabetes melitusu. Hipokalemična polimiopatija (slabost mišića zbog niskog nivoa kalijuma u krvi) povremeno se primećuje kod mladih burmanskih mačaka. Nekoliko burmanskih mačaka razvilo je neobično stanje zvano mačji sindrom orofacijalnog bola. Ovo stanje uzrokuje prekomerno lizanje i žvakanje i guranje šapa u usta, što može biti vrlo uznemirujuće za mačku. Problem sa deformacijom glave i mozga pojavio se u SAD, ali u Velikoj Britaniji nije primećen. Neke linije burmanskih rasa mačaka takođe imaju neobične navike u ishrani pa mogu da jedu vunenu odeću i druge nejestive predmete (ovo je poznato kao pica).

Svaka mačka je jedinstvena i svaka ima svoja posebna sviđanja, nesviđanja i potrebe kada je hrana u pitanju. Međutim, mačke su mesojedi i svaka mačka mora dobiti 41 specifičan hranljivi sastojak iz hrane. Procenat ovih hranljivih sastojaka variraće u zavisnosti od starosti, načina života i celokupnog zdravlja, pa ne čudi to što će energično mače zahtevati drugačiji balans hranljivih sastojaka u svojoj ishrani od manje aktivne, starije mačke. Pored toga, treba uzeti u obzir i hranjenje pravilnom količinom hrane za održavanje „idealnog telesnog stanja” u skladu sa smernicama i prilagođavanje individualnim preferencama u vezi sa vlažnim ili suvim receptima.

Burmanskim mačkama nije potrebna preterana nega jer se same brinu o tome, ali uživaće u pažnji koja dolazi sa četkanjem. Kao i svim mačkama, i burmansku mačku treba štititi od bolesti uz vakcinaciju, redovnu kontrolu parazita i godišnje zdravstvene provere.

Iako se ova rasa obično odlično slaže sa decom, svaka mačka ima drugačiju narav u zavisnosti od obuke i životnog iskustva. Obratite se organizaciji za usvajanje, ako usvajate, za detalje o karakteru određenih mačaka.