Italijanski kratkodlaki ptičar je veliki, snažan, mišićav, aktivan pas sa finom, kratkom dlakom. Imaju izrazito oblikovanu glavu, duge uši i dobro razvijene čeljusti. Mogu biti narandžaste i bele, bele sa narandžastim šarama, kestenjaste i bele ili bele sa kestenjastim šarama. Odrasli mužjaci imaju 58–67 cm, a ženke bi idealno trebalo da imaju 55–62 cm. Težina se kreće između 25–40 kg, proporcionalno visini psa.
Oni su inteligentni, verni i druželjubivi psi, koji su u stanju da se dobro slažu i sa decom i sa drugim psima. Oni su idealno prilagođeni aktivnom načinu života na selu i rado će biti i porodični i radni psi u jednom. Iako su željni učenja i ugađanja, treba imati na umu da je ovaj pas osetljiv i da obuku treba sprovoditi na nežan način. Oni nisu najbolja rasa za početnike.
Ovaj pas je drevna rasa i zabeležen je na slikama i spisima iz 4. i 5. veka pre nove ere. Smatra se da je nastao ukrštanjem mastifa sa egipatskim goničem. Tokom 1700-ih italijanski lovci razvili su rasu pasa italijanski kratkodlaki ptičar za lov, praćenje i usmeravanje divljači. Pre nego što je oružje korišćeno za lov, ovi psi su korišćeni za teranje divljači u mreže lovaca. Prvi od ovih pasa stigli su u Veliku Britaniju kasnih 1980-ih i danas ih je ostalo vrlo malo.
